Симеон I
From Wikipedia, the free encyclopedia
Симеон I или Симеон Велики (864. или 865—927) био је бугарски кнез и цар (893—927)[1].
Симеон I | |
---|---|
Датум рођења | 864. |
Место рођења | Плиска, Прво бугарско царство |
Датум смрти | 27. мај 927. |
Место смрти | Преслав, Прво бугарско царство |
Супружник | две жене непознатих имена |
Потомство | Петар I Бугарски, Михаило Бугарски, Иван, Бењамин |
Родитељи | Борис I Бугарски Марија |
Династија | династија Крум |
бугарски цар | |
Период | 893–927. |
Претходник | Владимир Расате |
Наследник | Петар I Бугарски |
Многи историчари га сматрају највећим владаром у бугарској историји.
Васпитан је у Цариграду, а претворио се у највећег непријатеља Византије. Мислио је да се Византијско царство одржало више вештином, него снагом, па се у њему створила амбиција да га замени.
Искористио је слабљење Византије и освојио подручја Тракије и Македонију и дошао до Коринтског залива. Опседао је Цариград, а са Византијом је водио сталну борбу око превласти над Србијом, коју је коначно остварио 925. године сечом српских жупана. Исте године је напао и Хрватску због подршке Србима, али је кнез Томислав (910—928) одбио његове нападе.
Охрабрен успесима Симеон се прогласио 925. за цара Бугара и Грка, а бугарску архиепископију са центром у Дрстеру је уздигао на ранг патријаршије.
Након његове смрти (27. маја 927. године), наследио га је син Петар I Бугарски.[2]