Селеук I Никатор
From Wikipedia, the free encyclopedia
Селеук Никатор (око 358. п. н. е. -281. п. н. е.) био је официр у војсци Александра Македонског. Током ратова дијадоха Селеук Никатор успоставља Селеукидску династију и оснива Селеукидско царство.
Селеук I Никатор | |
---|---|
Датум рођења | око 358. п. н. е. |
Место рођења | Тракија, |
Датум смрти | 281. п. н. е. |
Место смрти | Тракија[1][2], |
Супружник | Стратоника Сиријска |
Потомство | Антиох I Сотер, Achaeus, Фила |
Родитељи | Антиох Лаодика Македонска |
Династија | Селеукиди |
Период | 305[3] – септембар 281. п. н. е. |
Претходник | Александар IV Македонски |
Наследник | Антиох I Сотер |
Након Александрове смрти у јуну 323. п. н. е., Селеук је иницијално подржавао Пердику, реганта Александровог царства, и био је именован за командира пратеће коњице и хилијарха током Вавилонске поделе 323. п. н. е. Међутим, након избијања ратова дијадоха 322. п. н. е., Пердикини војни порази против Птолемеја у Египти довели су до побуне његових трупа и Пелузији. Пердика је био издат и убијен у завери од стране Селеука, Питона и Антигена у Пелузији током 321 или 320. п. н. е. Споразумом у Трипарадису из 321. п. н. е., Селеук је био постављен за намесника Вавилона под новим регантом Антипатером. Али су скоро одмах ратови дијадоха настављени и Антигон је присилио Селеука да побегне из Вавилона. Селеук је успео да се вратити у Вавилон тек 312. п. н. е. уз подршку Птолемеја. Од 312. п. н. е. је Селеук немилосрдно проширио своје доминионе и коначно покорио персијске и медијске територије. Селеук је владао не само Вавилонијом, него целокупним енормним источним делом Александровог царства.