Сандаљ Хранић Косача
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сандаљ Хранић Косача (рођен 1370, владао 1392—1435), био је српски великаш из породице Косача који је управљао простором од Неретве до Дрине са титулом велики војвода русага босанског.[1] Проширио је власт породице, тако да се она простирала до приморја (Боке и непосредног дубровачког залеђа), а затим се потискујући супарнике, простирали до Неретве, а повремено и преко те реке.[2]
Сандаљ Хранић Косача | |
---|---|
Пуно име | Сандаљ Хранић Косача |
Датум рођења | 1370. |
Датум смрти | 1435. |
Место смрти | Босанска краљевина |
Супружник | Јелена Црнојевић, Катарина Вуковић, Јелена Лазаревић Балшић Хранић |
Потомство | нема |
Родитељи | Храна Вуковић Косача Анка |
Династија | Косаче |
Велики војвода босански | |
Период | 1392-1435 |
Претходник | Влатко Вуковић |
Наследник | Стефан Вукчић Косача |
Сандаљ је био најстарији син Хране Вуковића, млађег брата Влатка Вуковића. Од стрица је наслиједио титулу војводе. У политичком животу Краљевине Босне био је присутан преко 4 деценије. Сандаљ значајно шири територије после смрти Павла Раденовића 1415. и Хрвоја Вукчића 1416. године. Његова област се простирала од Омиша до Дрине и Лима на истоку. Номинално је био под круном краља Срба, Босне, водио је самосталну политику, ратовао је закључивао уговоре, имао вазале. Када је наступила борба за угарски престо Сандаљ је подржао Ладислава напуљског, па је од краља Владислава као награду за подршку добио градове Скрадин и Островицу 1407. године. Учествовао је у свргавању краља Остоје Котроманића 1404. године, којом је приликом припојио комплетну територију некадашњих Санковића, чији су дио тада држали Павловићи. Од тада је био у сталном сукобу са Павловићима, као и његов наслиједник Стефан Вукчић Косача. У борби са њима се ослонио на Османлије и на тај начин их увукао у унутрашње борбе у краљевини Босни. Учествовао је завјери краља Остоје (прва влада 1398—1404, друга влада 1409—1418) и Златоносовића током лова на Пареној пољани крај Бобовца, када је убијен војвода Павле Раденовић. Свој дио Конавла који је наслиједио од Влатка, продао је Млечанима 1419. године.
Током конавлског рата 1430. године између Павловића и Дубровника, ставио се на страну Дубровника. Неко вријеме био је уз краља Твртка Другог али је током развоја догађаја постао његов противник. Настојао је да збаци краља Твртка и да доведе Остојиног сина Радивоја. Умро је изненада 15. марта 1435. године. Сахрањен је у својој задужбини, српској православној цркви у Шћепан Пољу.[3] Носио је титулу:
по милости Божјој велики војвода босански
Из своја три брака није имао дјеце, па га је после његове смрти 15. марта 1435. године наслиједио његов братанац Стефан Вукчић Косача (1435—1466).[4]