Савири
From Wikipedia, the free encyclopedia
Савири (Савири, Суарс, Савар, Савирк између осталих, (сува́ры,грч. ,[1] чув: Сувассен, прес Сувасен, Suvaśśen)) су били номадски туркијски коњички народ који је живео на северу Кавказа почев од касног 5. 7. веку, на источним обалама Црног мора, у области Кубана,[2] и вероватно су дошли из Западног Сибира.[3][4][5] Били су вешти у ратовању, имали су вештину коришћења опсадних машина,[6]. велику војску (укључујући жене[7]) и градитељи бродова.[8] Помињани су и као Хуни, што је титула која се односила на разна евроазијска номадска племена у понтско-каспијској степи током касне антике. Сабири су предводили упаде у Закавказје. у касним 400-им/раним 500-им, али су убрзо почели да служие као војници и плаћеници током римско-персијских ратова на обе стране. Њихов савез са Византинцима је поставио основу за каснији хазарско-византијски савез.[9]