Роса (падавина)
вода у облику капљица која се појављује на танким, изложеним предметима ујутру или увече / From Wikipedia, the free encyclopedia
Роса је врста ниске падавине која настаје кондензовањем водене паре на површини Земље и на предметима који су се расхладили испод температуре „росне тачке”, тј. на температури при којој је ваздух потпуно засићен воденом паром.[1] Роса је најчешћи и најраспрострањенији вид ниских падавина. Јавља се у виду капљица током раног јутра или касне вечери, најчешће током лета.
Како се изложена површина хлади зрачењем своје топлоте, атмосферска влага се кондензује брзином већом од оне којом може да испари, што резултира стварањем капљица воде.[2]
Када су температуре довољно ниске, роса поприма облик леда; овај облик се назива мраз.
Пошто је роса повезана са температуром површина, касно летi се најлакше формира на површинама које се не загревају провођеном топлотом из дубоког тла, као што су трава, лишће, ограде, кровови аутомобила и мостови.
Росу не треба мешати са гутацијом, што је процес којим биљке ослобађају вишак воде са врхова својих листова.