Рибе
ектотермни водени кичмењаци, који живе готово искључиво у води / From Wikipedia, the free encyclopedia
Рибе (лат. ) ектотермни су водени кичмењаци који живе готово искључиво у води. Наука која се бави рибама зове се ихтиологија. Постоји преко 33.100 врста риба,[1] што их чини највећом групом кичмењака. Око половине свих кичмењака су рибе, најстарији познати фосили су стари 450 милиона година. За кретање им служе парна и непарна пераја. Дишу шкргама, а срце им има једну преткомору и једну комору и кроз њега протиче редукована крв. Немају мали крвоток. Најразвијенији део мозга је мали мозак. Кичменица је образована и може бити хрскавичава или окоштала. Оплођење је спољашње, а врсте по основу доношења младих могу бити овипарне, ововивипарне и вивипарне.[2]
Рибе | |
---|---|
плива међу јатом других риба | |
Чеони поглед на Pterois volitans | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Кладус: | Olfactores |
Подтип: | Vertebrata |
Кладуси | |
|
Рибе су врло стара и велика група кичмењака, која се одликује знатном разноликошћу.[3] Оне су широко распрострањене у скоро свим водама на земљи: од високопланинских потока и језера (језеро Титикака, 4.572 ) до највећих морских дубина Маријанског рова, 10.912 ), те од вода које су близу тачке замрзавања до топлих извора.[4][5] У мноштву врста риба у савременој фауни сусрећу се и прави дивови дуги до 20 m и тешки 15—20 тона, као што је морски пас , као и патуљци који не нарасту више од једног центиметра.
Деле се на хрскавичњаче (), у које се између осталих убрајају морски пси и раже, и коштуњаче () које обухватају све остале рибе. Надразред дели се на разреде (зракоперке) и (многоперке и дводихалице из Африке и Аустралије). Некада су постојале и рибе оклопњаче () и бодљикави морски пси (), али су изумрле. Рибе се исто тако деле се и на морске и слатководне.
Од морских риба у Јадранском мору је до сада забележено око 400 врста: око 350 из разреда (коштуњаче) и 50 врста из разреда (хрскавичњаче), што износи око 70% познатих врста риба у Средоземном мору (укупно 579 врста и подврста). Иако слатке воде представљају тек мали постотак укупне водене површине, једна трећина свих риба примарно су слатководне врсте. До данас је описано око 10.000 слатководних риба, а сваке године открије се око 200 нових врста. Европска ихтиофауна броји око 316 врста слатководних риба, а смањење њене разноликости последица је ледених доба.