Рана хришћанска уметност
From Wikipedia, the free encyclopedia
Рана хришћанска уметност настаје око Средоземног мора у периоду од 2. - 7. века. Од најранијих споменика хришћанске уметности најстарији потиче из 200. године и не зна се много о хришћанској уметности пре цара Константина и шта се са њом збивало.
Милански едикт из 313. године дели раздобље када хришћанство живи у илегалности и када је признато као државна вера и када располаже већим материјалним средствима. Почеци хришћанства се везују за катакомбе. Најстарији очувани примерци ове уметности датирају с краја 2. века и представља их сликарство на зидовима и таваницама Римских катакомби (катакомби је било широм Средоземља) а нешто касније и рељефи на саркофазима. Сликарство усваја симболичне и алегоријске облике. На пример: крст је симбол хришћанства, палма идеја мучеништва, сидро - спасења, голуб- симбол духа и духовног мира, паун - бесмртности итд. У овом периоду карактерише се непосредношћу цртежа, јасне боје, непостојање перспективе али се виде и тежње за потпунијим моделовањем. Форме су чисте а боје живље - слично етрурском сликарству да би се видело у тамном простору катакомби.
Следећи период ове уметности почиње од 4. века када цар Константин Велики проглашава хришћанство за званичну религију Римског царства. Тада се подижу цркве по Риму, Јерусалиму, Витлејему итд.