Пун оклоп
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пун оклоп је оклоп који је направљен од великих пуних металних плоча. Прекрива груди а понекад и читаво тело. Пун оклоп штити груди и удове. Користили су га древни Грци као и Римљани и после пада римског царства излази из употребе. Оклопи од пуних металних плоча враћају се у употребу тек крајем 13. века и то као потпуни оклоп који је штитио све зглобове. Крајем 14. века појавили су се још већи и савршенији пуни оклопи за цело тело. Почетком 16. века направљен је шлем и штитник за врат. Најбољи пуни оклопи правили су се у северној Италији и јужној Немачкој, тако да су настала два стила производње такозвани милански који се правио у Милану и готички који се правио у Светом римском царству. И Енглези су касније направили свој модел који је био једнак италијанским и немачким оклопима, ствроривши још један стил - максимилијански.
Пун оклоп је био скуп за производњу те је био привилегија богатијег слоја друштва. Пун оклоп је дуго после избацивања из војне употребе појавом барута, постао знак богатства који су и даље носили племићи и генерали. Такође постао је популаран и међу трговцима у 16. веку. У 15. веку је такође постао популаран пун оклоп који је био дизајниран посебно за витешке борбе (био је тањи од оног намењеног правим биткама). Каснији оклопи су били украшени библијским и митолошким мотивима.
Еволуција пуног оклопа је директно утицала и на развој оружја. Док су ови оклопи били отпорни на сечење и ударце, лако су пробијани стрелама испаљеним из моћних самострела и енглеских дугих лукова, и њихове слабе тачке лако су проналазили заоштрени дуги мачеви који су били дизајнирани посебно за ову сврху. Међутим већина самострела није могла да пробије оклоп дебљи од 2 . Такође су коришћени и буздовани који нису пробијали оклоп, већ су задавали веома снажне тупе ударце преко самог оклопа. Још једна од слабих тачака оклопа су биле спојнице где су ножеви и мачеви лако могли да прођу. Због ових слабости многи витезови су испод пуног оклопа носили и верижњачу.
Пун оклоп се састојао од шлема, огрлице, нараменица, штитника за колена, штитника за лактове, рукавица, оклопа (штитник за груди предњи и задњи ) и штитника за кукове. Иако изгледа веома тежак, неки пуни оклопи су тежили само 20 . Ово тежи мање него опрема данашњег пешадинца. Тежина је била одлично распоређена тако да је војник могао да трчи, чак и да скаче у њему, а данашња истраживања су показала да се може чак у њима и пливати.
Пуна одела готског плочастог оклопа су се носила на ратиштима Бургундских и Италијанских ратова. Најтеже оклопне трупе тог периода биле су тешка коњица, као што су жандарми и рани кирасири, али су пешадијске трупе швајцарских плаћеника и Ландскнехта такође почеле да носе лакша одела са муницијским оклопом од „три четвртине“, остављајући поткољенице незаштићеним.[1]