Пунски ратови
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пунски ратови су серија ратова вођених између Картагине и Римске републике.[1] Серија ратова између Рима и Картагине позната је под називом пунски ратови, због латинског назива за становнике Картагине — .[2]
Пунски ратови | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Западно Средоземље за вријеме Пунских ратова | |||||||||
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
Римска република | Картагина | ||||||||
Команданти и вође | |||||||||
Марко Атилије Регул Публије Корнелије Сципион Публије Корнелије Сципион Емилијан |
Хамилкар Барка Ханибал Хаздрубал Беотарх |
Основни узрок пунских ратова је био сукоб интереса две силе које су се шириле медитеранским простором: Картагине и Римске републике. Римљани су били посебно заинтересовани за ширење на Сицилију, која је била главни извор жита на Средоземљу и била под контролом Картагине. Моћ Картагине се заснивала на трговини. На почетку ратова Картагина је била доминантна сила западног Медитерана са огромним поморским искуством и територијама углавном уз море. Имала је велике поседе на острвима у западном Медитерану и дуж обала Шпаније. Рим је био сила ограничена на Апенинско полуострво.
На крају пунских ратова, после погибије стотина хиљада војника са обе стране, Рим осваја Картагину и потпуно уништава град и постаје најјача сила западног Медитерана. Област којом је владала Картагина претворено је у провинцију Африку. Завршетком македонских ратова (који су били у време пунских ратова) и победом над Антиохом III 188. п. н. е. на истоку, Рим постаје доминантна медитеранска сила.