Протести у Црној Гори 2019—2020.
From Wikipedia, the free encyclopedia
Протести у Црној Гори 2019-2020. године су били масовни протести против Владе Црне Горе на челу са Душком Марковићем, због предлога, а касније и доношења закона који је у народу познатији као Закон о слободи вјероисповијести, а чији пун назив гласи Предлог закона о слободи вејроисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. Један од спорних делова закона је Члан 62. у 6. одредби, који прописује да "верски објекти који су изграђени на територији Црне Горе заједничким улагањима грађана до 1. децембра 1918. године, а за које не постоје докази о праву својине, као културна баштина Црне Горе, државна су својина".[1] У делу извештаја са јавне расправе о закону је наведено да није могла бити прихваћена сугестија о брисању одредби које се односе на имовину изграђену пре 1918, јер предлагачи закона нису сагласни да се ради о било каквом облику конфискације и национализације верских објеката, већ да се уводи правни ред у имовинске податке верских заједница, и утврђивање шта је, а шта није државна својина.[2] Мило Ђукановић је на скупштинској седници поновио закључке предлога закона, и додао је да је апсолутна неистина да се законом отима имовина СПЦ стечене до 1918, јер како је навео 1918. није било Српске православне цркве, пошто је она настала 1929, а да је 1919. постојала Црногорска православна црква, и да не постоји акт у коме је спорна имовина другачије наведена него као државна која је дата на употребу цркви. Тада је додао и да неће повући закон, и да закон смета "ономе ко зна да то није његово".[3]
Овај чланак користи чисте -ове за навођење извора, што може изазвати стварање мртвих референци јер више не би било проверљивог извора којем се може приступити да потврди навод. |
Митрополија црногорско-приморска је историјски основана 1219. као Зетска епархија од стране Светог Саве, и као таква је најстарија епархија Српске православне цркве и једина која постоји без престанка и без икаквих прекида од стицања аутокефалности 1219. године.[4][5][6] Митрополит Амфилохије се позвао на тај историјски континуитет Митрополије, наводећи да историја територије на којој се налази црквена имовина досеже и до Црнојевића и Књаза Николе, па су поједини манастири старији и од Краљевине Црне Горе,[7] а другом приликом је изјавио да "ми који смо ту осам векова можемо да региструјемо државу, а не она нас".[8]
Спорни закон је уз велике немире у Скупштини донесен 27. децембра 2019. пошто су одбачени сви амандмани и позиви Демократског фронта да се закон не усвоји. Убрзо по усвајању закона је полиција ухапсила све посланике Демократског фронта и још четири особе,[9] а у знак протеста су на неким местима у Црној Гори и блокирани путеви.[10]
Убрзо су широм Црне Горе започеле масовне литије у знак протеста због доношења закона,[11] које су се временом омасовљавале, и које су касније добиле и извесну боју грађанских протеста, након што су им се прикључили и грађани Црне Горе незадовољни влашћу коалиције око ДПС-а од преко 20 година. Протести и литије су били један од кључних фактора првог пораза владајуће коалиције око ДПС-а на парламентарним изборима 2020, из којих је настала Влада Здравка Кривокапића, која је изменила спорни закон.[12]