Предсједник Аустрије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Председник Аустрије (нем. - Федерални предсједник Републике Аустрије) је шеф државе Аустријске Републике. Иако му је уставом теоријски повјерена велика моћ, у пракси је предсједник углавном церемонијална и симболичка фигура. Предсједник се бира сваких шест година општим правом гласа и може остати на дужности дванаест година. Председник је врховни извршни орган заједно са министрима, државним секретарима и члановима државних влада. Један од најважнијих председничких задатака је именовање канцелара и, по његовом савету, осталих чланова владе.
Предсједник of Аустрија
Bundespräsident der Republik Österreich | |
---|---|
Извршна власт у аустријској политици Предсједничка канцеларија | |
Стил обраћања | Господин председник (нормално) Његова Екселенција (ипломатски) |
Статус | Поглавар државе |
Званична резиденција | крило Леополдине, Хофбург царска палата |
Место | Први округ, Беч |
Номинатор | Политичке странке или независни |
Именује | Непосредно гласање јавности положио заклетву пред Федерална скупштина |
Дужина мандата | Шест година, једном обновљиво |
Садржи | Устав Аустрије |
Претходник | Председник Уставотворне Народне скупштине |
Творевина |
|
Први носилац | Михаел Хаиниш |
Плата | €328,000 годишње[1] |
Веб сајт | (на Њемачком) |
Предсједник у Аустрији је на првом мјесту по редосљеду првенства, и изнад је предсједника Националног вијећа као и канцелара. Предсједниково радно мјесто налази се у крилу Леополдине у Хофбуршкој царској палати у Бечу.
Канцеларија председника створена је уставом 1. октобра 1920. године. Према уставном амандману из 1929. године, предсједника директно бира народ. Ипак, реизбор председника Вилхелма Микласа 1931. године извршила је Федерална скупштина. Миклас је остао у диктаторској федералној држави све до своје оставке 1938. године. Чак је и Карл Ренер и изабран од стране Федералне скупштине 20. децембра 1945. године. Тек 1951. године Теодор Кернер је постао први предсједник који је изабран од стране народа.
Многи предсједници су стекли огромну популарност док су били на власти, а ниједан предсједник никада није изгубио мандат на реизбору, иако се Курт Валдхајм није кандидовао за други мандат. Пет предсједника је умрло док су били на власти. Од 2004. до 2016. године канцеларију је окупирао социјалдемократ Хајнц Фишер. Од увођења популарног гласања у 1951, само чланови и кандидати из Социјалдемократске партије и Народне странке били су бирани за предсjедника, све до избора тренутног предсједника Алекандер ван дер Беллен 2016. којег су подржали Зелени.