Прва чехословачка република
From Wikipedia, the free encyclopedia
Прва чехословачка република, званично Чехословачка Република (чеш. , слч. ), је бивша средњоевропска држава, која је створена у јесен 1918. године, а постојала је до јесени 1938. године, када је путем уставног преуређења трансформисана у Чешко-Словачку Републику.
Чехословачка Република Прва чехословачка република Чехословачка | |||
---|---|---|---|
Крилатица: 'Pravda vítězí / Pravda víťazí "Истина ће преовладати" | |||
Химна
(срп. ) | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | Бохемија, Моравска, Словачка | ||
Главни град | Праг | ||
Друштво | |||
Службени језик | Чехословачки језик | ||
Политика | |||
Облик државе | Парламентарна република | ||
Владари | |||
— Председник | Томаш Масарик | ||
— Премијер | Карел Крамар | ||
Законодавна власт | Дводоми парламент | ||
Историја | |||
Историјско доба | Међуратни период | ||
— Оснивање | 1918. | ||
— Укидање | 1938. | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Површина | |||
— укупно | 140800 ² | ||
Валута | Чехословачка Круна | ||
Земље претходнице и наследнице | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Земље чешке круне | Друга чехословачка република | ||
Краљевина Угарска | Трећи рајх | ||
Немачко царство | Мађарска | ||
Пољска | |||
Била је организована као уставна и парламентарна република, са јаком централном влашћу и различитим степенима самоуправе у историјским областима (Чешке земље, Словачка и Поткарпатска Русија). Главни град је био Праг.
Настала је 1918. године, као заједничка држава два народа, Чеха и Словака, којима су се 1919. године прикључили и поткарпатски Русини. Формирана је на историјским територијама поменутих народа, у областима које су претходно биле у саставу Аустроугарске монархије, с тим што су чешке области припадале аустријском делу монархије (Бохемија, Моравска и Аустријска Шлезија), док су преостале области припадале угарском делу монархије (жупаније са словачким и русинским становништвом).
Током јесени 1938. године, држава је запала у озбиљну политичку кризу, која је била изазвана наметањем Минхенског споразума од 30. септембра (1938). Тим споразумом, Судетска област (у којој је већину становништва чинила немачка мањина) предата је нацистичкој Немачкој. Недуго потом, по одлукама Прве бечке арбитраже (2. новембар), јужни делови Словачке и Поткарпатске Русије предати су Мађарској. Мањи део Шлезије препуштен је суседној Пољској. Услед ових губитака и све дубље политичке кризе, извршено је преуређење државе, путем доношења уставних закона од 22. новембра (1938), чиме је створена Друга чехословачка република, која је добила назив: Чешко-Словачка Република.[1]