Попис становништва
From Wikipedia, the free encyclopedia
Попис становништва или цензус (лат. ), најчешће само попис, представља организовано прикупљање разних података о становништву које у одређеним временским размацима или по потреби проводи једна држава. Као део пописа становништва често се проводи попис домаћинстава, пољопривредних газдинстава, избеглица и сл. Грана статистике која се бави пописима зове се пописна статистика. Већина држава организује пописе у утврђеном временском размаку — обично 10 година (у Канади је, на пример, тај размак 5 година). Популациона комисија Уједињених нација је предложила да се, због могућности компарације података између разних држава, пописи обављају крајем (1960, 1970, 1980...) или почетком (1961, 1971, 1981...) деценије.[1][2] Економски пописи (пописи фабрика, фарми, предузећа, рудника) обично се обављају по другачијем распореду од пописа становништва. Пописи се односе на стање у критичном моменту (енгл. ) који одређује држава и на који се резултати пописа односе (у Србији је, на пример, тај тренутак 31. март у поноћ).
Цензус се често употребљава и као средство за остваривање различитих политичких циљева односно материјалне, територијалне и сл. користи у корумпираним државама, на пример представљањем лажних података како би се одређеним националним, етничким или верским групама ускратила поједина права. УН Организација за храну и пољопривреду (FAO) дефинише попис пољопривреде као „статистичку операцију за прикупљање, обраду и дистрибуцију података о структури пољопривреде, која покрива целу или значајан део земље“. „У попису пољопривреде подаци се прикупљају на нивоу газдинства.“[3]
Реч је латинског порекла: током Римске републике, попис је био списак који је водио евиденцију о свим одраслим мушкарцима способним за војну службу. Савремени попис је од суштинског значаја за међународна поређења било које врсте статистике,[4][5][6][7] и пописи прикупљају податке о многим атрибутима становништва, а не само о томе колико људи има. Пописи су типично почели као једини метод прикупљања националних демографских података и сада су део ширег система различитих истраживања. Иако процене становништва остају важна функција пописа, укључујући тачно географску дистрибуцију становништва или пољопривредног становништва, може се произвести статистика о комбинацијама атрибута, на пример, образовање према старости и полу у различитим регионима. Садашњи системи административних података дозвољавају друге приступе набрајању са истим нивоом детаља, али изазивају забринутост у погледу приватности и могућности пристрасних процена.[8]