Помрачење Месеца
From Wikipedia, the free encyclopedia
Помрачење Месеца се догађа приликом уласка месеца у Земљину сенку што се може десити само када је месец пун, у опозицији, односно онда када се Месец, Земља и Сунце налазе у једној равни, тако да је Земља између Сунца и Месеца.[1] Неопходан услов да би се макар и делимично помрачење Месеца одиграло је да се Месец налази на максимално 11.5° од чворова своје путање са еклиптиком, будући да Месечева путања око Земље јесте под одређеним нагибом у односу на Земљину путању око Сунца. Захваљујући помрачењу Месеца, још у 3. веку п. н. е. је Аристарх, видевши облик Земљине сенке на Месецу, закључио да је Земља округла. Помрачење Месеца траје много дуже од помрачења Сунца, јер је Земљина сенка вишеструко већа од Месечеве. Најдуже досадашње помрачење Месеца трајало је 6 часова и 30 минута. Последње помрачење месеца одиграло се током ноћи између 03. 03. и 04. 03. 2007. године и сматра се да је било једно од најбољих у последње време.[2] Наредно је уследило 28. 08. 2007. године. У току једне године се може догодити 0 до 3 помрачења Месеца.
Број помрачења Месеца и Сунца у години не може бити већи од 7, а мањи од 2. Најчешће се збивају по два помрачења Сунца и Месеца, а највише се могу догодити три Месечева и четири Сунчева, или две Месечева и пет Сунчевих. Будући да се помрачење Месеца види с целе тамне Земљине полулопте, а помрачење Сунца само с ускога појаса, чини се да се помрачења Месеца збивају чешће од помрачења Сунца, иако је обрнуто. Помрачења се збивају готово у истом редоследу након 18 календарских година и 11 и 1/3 дана, или 10 и 1/3 дана ако раздобље обухвата 5 преступних година, односно 12 и 1/3 дана ако обухвата само 3 преступне године, што се може догодити на прелазу века (Саросов период).[3]
Потпуним помрачењем Месеца назива се појава када цели Месец уђе у Земљину сенку. Појава када само део Месечевог диска уђе у Земљину сену назива се делимично помрачење. Ако Месец пролази само кроз Земљину полусенку, говори се о помрачењу у полусенци. За време потпуног помрачења Месец никад не пада у потпуни мрак, него поприма једну црвено-смеђу нијансу. Ова је појава последица лома светлости (рефракције) у Земљиној атмосфери која највише распршује плаву светлост (због чега је небо дању плаво), а најмање црвену. Црвена светлост која се не распрши потпуно у Земљиној атмосфери наставља (након лома) свој пут према Месецу и чини га црвеним. Понекад се, кад је Месец у време помрачења близу хоризонта, може догодити да се истовремено над хоризонтом виде и Сунце и Месец, што се чини немогућим с обзиром да би се Земља требала налазити тачно између ова два тела. И ова је појава последица лома светлости у Земљиној атмосфери. Сва три тела заиста се налазе на истом правцу, али услед лома светлости, привидни положаји Сунца и Месеца су промењени у односу на њихове стварне положаје. Да којим случајем Земља нема атмосфере, оба би тела у том тренутку била испод сенке.