Политика Грчке
From Wikipedia, the free encyclopedia
Грчка је парламентарна представничка демократска република, где је председник Грчке шеф државе, а премијер Грчке шеф владе у оквиру вишепартијског система. Законодавну власт имају и влада и грчки парламент. Између обнове демократије 1974. и кризе грчког државног дуга, партијским системом су доминирале либерално-конзервативна Нова демократија и социјалдемократски ПАСОК. Од 2012. године, демократска социјалистичка партија Сириза која се бори против штедње заузела је место ПАСОК-а као највећа левичарска партија, својом првом изборном победом у јануару 2015.
Судска власт је независна од извршне и законодавне власти.
Устав Грчке, који описује Грчку као „председничку парламентарну републику“, укључује опсежне конкретне гаранције грађанских слобода и даје овлашћења шефа државе председнику којег бира парламент. Грчка структура власти је слична оној у многим другим западним демократијама и описана је као компромис између француског и немачког модела. Премијер и кабинет играју централну улогу у политичком процесу, док председник поред церемонијалних дужности обавља и неке извршне и законодавне функције. Гласање у Грчкој је званично обавезно, али се ово правило не примењује.[1]