Покладни уторак
From Wikipedia, the free encyclopedia
Покладни уторак (енгл. ), познат и као Дан палачинки, хришћански је празник који се празнује дан прије Чисте сриједе, првог дана Великог поста, који се у многим хришћанским земљама обиљежава учешћем у исповијести и опросту, обредним спаљивањем прошлогодишњих цвијетних гранчица Страсне седмице, завршавањем своје великопосне жртве, као и једењем палачинки и других слаткиша.[2][3]
Покладни уторак | |
---|---|
Тип | хришћански празник |
Такође | Дан палачинки |
Обиљежава | Хришћани (укључујући англиканце, лутеране, методисте)[1] |
Датум | 47 дана прије Ускрса код западних хришћана |
2023 | 21. фебруар |
2024 | 13. фебруар |
2025 | 4. март |
Празновање | Исповијест и опроштење, ритуално паљење прошлогодишњих цвијетних гранчица, завршавање великопосне жртве, једење палачинки и других слаткиша |
Повезан са | Покладе, Чиста сриједа, Марди Гра |
Покладни уторак обиљежавају многи хришћани, укључујући англиканце, лутеране, методисте и римокатолике,[4] који се током тог дана самоиспитују, разматрајући које гријехе треба да покају и за које промјене у животу или областима духовног раста посебно треба да траже помоћ Божију да би успјели.[5] Покладни уторак је покретни празник и одређен је датумом Ускрса, односно празнује се 47 дана прије Ускрса. Израз „покладни“ потиче од ријечи , што значи „опростити“.[6]
Последњи је дан хришћанске литургијске сезоне, историјски познате као Масленица или покладе, прије почетка покајничке сезоне Великог поста и за њега су повезане популарне праксе, као што је уживање у храни које би неко могао да се одрекне на 40 дана као дио своје великопосне жртве. Израз Марди Гра је француски за „дебели уторак“, који се односи на праксу последње ноћи обилног једења масније хране прије ритуалног поста у вријеме Великог поста, који почиње на Чисту сриједу. Многе хришћанске групе прослављају дан једући палачинке, односно правећи и организујући доручак са палачинкама, као и звоњавом црквених звона како би подсјетили људе да се покају за своје гријехе прије почетка поста.[2][7] На покладни уторак, цркве такође спаљују гранчице које су се дијелиле током литургија на Цвијети, да би се пепео користио током богослужења следећег дана, на Чисту сриједу.[3]
У неким хришћанским земљама, посебно у онима гдје се дан назива Марди Гра, то је карневалски дан, последњи дан за масноћу и обилно јело прије периода поста.[6]