Позитрон је античестица електрона: има наелектрисање +1, спин 1/2, и масу једнаку маси електрона. Када се нискоенергијски позитрон судари са нискоенергијским електроном долази до њихове анихилације при чему настају два гама фотона.
Кратке чињенице Композиција, Статистике ...
Затвори
Више информација edit ...
Затвори
Позитрон емитују нека нестабилна језгра током радиоактивног распада. Може настати и у судару високоенергијског фотона чија је енергија већа од 2mec2 = 2×0,511 MeV = 1,022 MeV (где је me маса електрона а c брзина светлости у вакууму)са наелектрисаном честицом, рецимо атомским језгром. Овај процес се назива стварање парова јер у њему настаје пар позитрон-електрон. Постојање позитрона први је постулирао Пол Дирак 1928. године. Позитрон је експериментално детектовао Карл Андерсон 1932. године који му је и дао име. Позитрон је прва детектована честица антиматерије. Данас се позитрони рутински производе у позитрон емисионој томографији која се користи за дијагностику у медицини и у физичким лабораторијама у експериментима са електрон-позитрон сударачима.
Више информација ...
Позитрон |
|
Класификација |
|
Особине |
Наелектрисање |
e =
1,602 176 462(63)·10-19 C |
Маса мировања |
5,485 799 110(12)·10-4 u =
9,109 381 88(72)·10-31 kg |
енергија масе мировања |
0,510 998 902(21) MeV =
8,187 104 14(64)·10-14 J |
магнетни момент |
-928,476 362(37)·10-26 J T-1 |
Спин |
1/2 |
g-фактор |
2,002 319 304 3718(75) |
Време живота |
стабилан (у апсолутном вакууму) |
|
Затвори