Перитонеална дијализа
From Wikipedia, the free encyclopedia
Перитонеална дијализа (ПД) је једна од метода лечења пацијената са хроничном бубрежном инсуфицијенцијом. Код овог вида дијализе трбушна марамица (лат. ) служи као филтар преко којег се процесима осмозе и дифузије из организма уклањају штетне материје. Дијализна течност се убацује кроз катетер унутар стомака, ту остаје одређено време и потом се излива напоље.[1] Ово се обавља током ноћи, док пацијент спава, или током дана. ПД је алтернатива хемодијализи, мада се у неким земљама, као што су САД, користи знатно ређе. У односу на хемодијализу, она је знатно јефтинија и не захтева обавезну посету здравственој установи. Као компликација се најчешће јавља инфекција, због сталног присуства катетера у стомаку.
Перитонеална дијализа | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | нефрологија |
МКБ-9-CM | 54.98 |
MeSH | D010530 |
Пре отпочињања терапије, пацијенту се објашњава читав поступак и он се обучава како да се брине о катетеру. Неопходно је стално праћење процеса дијализе, како би се избегле евентуалне компликације.[2]
Године 2004, од укупног броја људи у терминалном стадијуму бубрежне инсуфицијенције, око 11% је користило овај вид терапије, док је знатно више њих ишло на хемодијализу. Проценат људи који су користили перитонеалну дијализу је био нешто већи у Уједињеном Краљевству, Јужној Кореји и Мексику.[3]