Партеногенеза
From Wikipedia, the free encyclopedia
Партеногенеза (од грч. , што значи девица и грч. , што значи стварање[1]) је природни облик асексуалне репродукције у којој се раст и развој ембриона одвијају у гамету (јајету или сперми) без комбиновања са другом гаметом (нпр. спајање јајета и сперматозоида).
Код животиња партеногенеза значи развој ембриона из неоплођене јајне ћелије. У биљкама, партеногенеза је компонента процеса апомиксиса. Код алги, партеногенеза може значити развој ембриона или из појединачног сперматозоида или из појединачног јајета.[2]
Партеногенеза се природно јавља код неких биљака, алги, бескичмењака животињских врста (укључујући нематоде, неке тардиграде, водене буве, неке шкорпије, лисне уши, неке гриње, неке пчеле, неке Phasmatodea и паразитске осе) и неколико кичмењака (као што су неке рибе, водоземци, гмизавци и птице). Ова врста репродукције је вештачки изазвана код неколико врста укључујући рибе, водоземце и мишеве.[3]
Нормалне јајне ћелије се формирају у процесу мејозе и хаплоидне су, са упола мање хромозома од ћелија тела њихове мајке. Хаплоидне особе, међутим, обично нису одрживе, а партеногенетски потомци обично имају диплоидни број хромозома. У зависности од механизма укљученог у обнављање диплоидног броја хромозома, партеногенетски потомци могу имати било где између свих и половине мајчиних алела. У неким типовима партеногенезе, потомци који имају сав генетски материјал мајке називају се пуним клоновима, а они који имају само половину називају се полу-клоновима. Пуни клонови се обично формирају без мејозе. Ако дође до мејозе, потомство ће добити само делић мајчиних алела јер се прелаз ДНК одвија током мејозе, стварајући варијације.
Партеногенетски потомци код врста које користе или XY или X0 систем за одређивање пола имају два X хромозома и женски су. Код врста које користе ZW систем одређивања пола, оне имају или два Z хромозома (мушки) или два W хромозома (углавном неодрживи, али ретко женке), или могу имати један Z и један W хромозом (женски).
Партеногенеза се не односи на изогамне врсте.[4]