Отрантски замак
From Wikipedia, the free encyclopedia
Отрантски замак (енгл. ) је роман Хораса Волпола. Први пут је објављен 1764. године и генерално се сматра првим готичким романом. У другом издању, Волпол је додао поднаслов – Готичка прича. Смештен у уклети замак, роман комбинује медијевализам и терор у стилу који је опстао до данас. Естетика романа обликовала је модерне готичке књиге, филмове, уметност, музику и готичку супкултуру.[1]
Ортантски замак | |
---|---|
Настанак и садржај | |
Ориг. наслов | The Castle of Otranto |
Аутор | Хорас Волпол |
Земља | Велика Британија |
Језик | енглески |
Жанр / врста дела | готички хорор |
Издавање | |
Датум | 1764. |
Волпол је био инспирисан да напише причу након једне ноћне море коју је имао у свом неоготичком дому у Твикнему, у југозападном Лондону. Тврдећи да је видео духа у ноћној мори — која је укључивала и „гигантску руку у оклопу” — Волпол је укључио ове елементе у роман, а такође се ослањао на своје знање о средњовековној историји.[2]
Роман је покренуо књижевни жанр који ће постати изузетно популаран крајем 18. и почетком 19. века, са ауторима као што су Клара Рив, Ен Редклиф, Вилијам Томас Бекфорд, Метју Луис, Мери Шели, Брем Стокер, Едгар Алан По, Роберт Луис Стивенсон и Џорџ ди Морије.[3]