Отон IV, цар Светог римског царства
From Wikipedia, the free encyclopedia
Отон IV ( ; 1175. или 1176—19. мај 1218) је био један од два немачка краља ривала од 1198. до 1208. године. Постао је једини краљ Немачке (1208—1215) и цар Светог римског царства (1209—1215) из династије Велф. Свргнут је 1215. године.[1]
Отон IV | |
---|---|
Датум рођења | 1175. или 1176. |
Место рођења | Брауншвајг, |
Датум смрти | 19. мај 1218.(1218-05-19) (42/43 год.) |
Место смрти | Харцбург, |
Супружник | Беатриче Швапска, Марија од Брабанта |
Родитељи | Хенрик Лав Матилда Плантагенет |
Династија | Велф |
краљ Немачке | |
Период | 1198 — 1215. |
Претходник | Хенрик VI |
Наследник | Фридрих II |
цар Светог римског царства | |
Период | 1209 — 1215. |
Претходник | Хенрик VI |
Наследник | Фридрих II |
Ото је већину свог раног живота провео у Енглеској и Француској. Био је присталица свог ујака краља Ричарда I Лављег Срца, који га је поставио за грофа од Поатуа 1196. Уз Ричардову подршку, једна фракција га је изабрала за краља Немачке на спорним изборима 1198. године, што је изазвало десетогодишњи грађански рат. Смрћу његовог ривала, краља Филипа Швапског, 1208. постао је једини краљ Немачке.
Године 1209. војвода Отон је кренуо у Италију да би га папа Иноћентије III крунисао за цара. Године 1210. настојао је да уједини Краљевину Сицилију са Царством, раскинувши савез са папом Иноћентијем III, који га је екскомуницирао. Удружио се са Енглеском против Француске и учествовао у битци код Бувина 1214. године, где су поражени. Напустила га је већина његових присталица 1215. и провео је остатак живота у повучен од политике живећи мирно на својим имањима у близини Брунсвика. Био је једини немачки краљ из династије Велф.