Осунчаност
From Wikipedia, the free encyclopedia
Директно Сунчево зрачење на хоризонталној површини назива се осунчаност или инсолација (постоји и шире значење: Сунчева радијација).[1] То зрачење садржи највише од апсорбоване енергије у облику краткоталасног зрачења и светла. Само један део краткоталасног зрачења доспева до земљине површине, а преостали део енергије се рефлектује, расипа или је упија атмосфера.[2]
Вредност инсолације се мења са експозицијом рељефа и са географском ширином, која је пропорционална косинусу географске ширине (Ламберов закон). По прорачунима С. И. Савинова вредност директног Сунчевог зрачења се смањује под утицајем облачности: на 60° с.ш. за 60%, а на 20° с.ш. где је облачност најмања за 42%. У нашим крајевима (45° с.ш) дневна сума директног Сунчевог зрачења пред летњи солстицијум већа је скоро 5 пута него пред зимски солстицијум, док је дневна сума овог зрачења пред јесењу равнодневницу за 48. cal већа од дневне суме пред пролећну равнодневницу. Топлотни или енергетски биланс земље је анализа Сунчевог зрачења и земљиног израчивања.[1][3]
- Краткоталасно зрачење Сунца (0,3-3μ)/Qkv
- Qkv= (S+D)-R
- где је:
- (S)- директно Сунчево зрачење
- (D)- дифузно небеско зрачење
- (R)- рефлективно зрачење
- Дуготаласно зрачење(3-50μ)/Qdv
- Qdv= A-E-rA
- где је:
- (А)- зрачење атмосфере према земљи
- (Е)- израчивање земље
- (r)- рефлективно зрачење
- Укупни топлотни биланс
- Qu=Qkv+Qdv
- за атмосферу= -19%
- за земљу= +19%