Олга Александровна
From Wikipedia, the free encyclopedia
Велика кнегиња Олга Александровна (рус. ; Петерхоф, 1/13. јун 1882 — Торонто, 24. новембар 1960) била је најмлађа ћерка руског цара Александра III Александровича и млађа сестра цара Николаја II.
Олга Александровна | |
---|---|
велика књегиња | |
Датум рођења | (1882-06-13)13. јун 1882. |
Место рођења | Петерхоф, Руска Империја |
Датум смрти | 24. новембар 1960.(1960-11-24) (78 год.) |
Место смрти | Торонто, Канада |
Гроб | Гробље Јорк, Торонто |
Супружник | Пјотр Александрович Олденбургски (в. 1901 — р. 1916) Николај Куликовски (в. 1916 — с. 1958) |
Потомство | Тихон Николаевич Гури Николаевич |
Родитељи | Александар III Александрович Марија Фјодоровна |
Династија | Романов |
Олга је одрасла у дворцу Гатчињски изван Санкт Петербурга. Њен однос са мајком, царицом Маријом, ћерком данског краља Кристијана IX, био је напет и удаљен од детињства. Насупрот томе, са оцем је била блиска. Њен отац, цар Александар III, умро је када је она имала 12 година, а престо је наследио њен брат Николај. Године 1901, са 19 година, удала се за војводу Петра Александровича од Олденбурга, за кога су породица и пријатељи приватно веровали да је хомосексуалац. Њихов петнаестогодишњи брак био је неконзумиран, а Петар је првобитно одбио Олгин захтев за развод. Пар је водио одвојене животе и њихов брак је у октобру 1916. године поништио цар. Већ следећег месеца Олга се удала за коњичког официра Николаја Куликовског, у кога се заљубила неколико година раније. Током Првог светског рата, Олга је служила као медицинска сестра и одликована је медаљом за личну храброст. Након пада Романових у Руској револуцији 1917. године, побегла је са мужем и децом на Крим, где су живели под претњом атентата. Њеног брата Николаја и његову породицу убили су револуционари.
У фебруару 1920. Олга је са мужем и њихова два сина побегла из Русије. Придружили су се њеној мајци, царици удовици, у Данској. У егзилу, Олга је била сапутница и секретарица својој мајци и често је била мета превараната који су тврдили да су потомци Романових, односно њени (тада већ мртви) рођаци. Године 1925. у Берлину је познала и најпознатију преваранткињу Ану Андерсон. Након смрти царице удовице 1928. године, Олга и њен муж су купили фарму крава у Балерупу, у близини Копенхагена. Водила је једноставан живот: одгајала је своја два сина, радила на фарми и сликала. Током свог живота, насликала је преко 2.000 слика, што је обезбедило додатни приход и за њену породицу и за добротворне послове којима се бавила.
Године 1948, осећајући се угрожено од режима Јосифа Стаљина, Олга и њена ужа породица преселили су се на фарму у Кембелвилу у Онтарију (Канада). У каснијим годинама Олга и њен муж су се преселили у бунгалов у близини Куксвила у Онтарију, где је пуковник Куликовски умро 1958. Две године касније, како јој се здравље погоршало, Олга се са пријатељима преселила у мали стан у Источном Торонту. Умрла је у 78. години, седам месеци после своје старије сестре Ксеније. Пред крај живота и касније Олга је у најширој јавности била називана последњом великом кнегињом царске Русије.