Негев
From Wikipedia, the free encyclopedia
Негев (хебрејски נֶגֶב, тиберијски хебрејски Néḡeḇ; арапски النقب an-Naqab) је пустињска регија у јужном Израелу. У библијском хебрејском, негев значи „југ“. Негев заузима већи део Јужног округа Израела. Географски, преко 13.000 km² Негева формира обрнути троугао чија се западна страна додирује са пустињом полуострва Синај, а чија је источна граница Вади Арабах.
Централни град је Биршеба (око 200.000 становника), на северу. Јужни крај чини Еилатски залив и град Еилат. Међу Осталим градовима су Димона и Мицпе Рамон, више бедуинских градова, попут Рахата и Тел Шеве.
У Негеву се налази више интересантних културних и географских локација. Међу њима су три огромна ерозиона круга која личе на кратере (махтешим), који су јединствени у региону: ha-Machtesh ha-Gadol („Велики кратер“), ha-Machtesh ha-Katan („Мали кратер“) и кратер Рамон. Овај последњи је највећи - он је вероватно највећи природни кратер на Земљи (кратер који није настао ударом астероида).
Иако је историјски део одвојеног региона (познатог у римско доба као Арабија Петра), Негев је додат предложеној области Мандатне Палестине, чији су велики делови касније постали Израел, 10. јула 1922. године, након што га је признао британски представник Сент Џон Филби „у име Транс-Јордана“.[1] Упркос томе, регион је остао искључиво арапски до 1946. године; као одговор на британски Морисон-Грејдијев план који би то подручје доделио арапској држави, Јеврејска агенција је усвојила 11 тачака у плану Негева за почетак насељавања Јевреја у тој области.[2][3] У року од годину дана, План Уједињених нација о подели Палестине доделио је то подручје јеврејској држави, касније Израелу.
У октобру 2012, глобални издавач туристичких водича Лоунли Планет оценио је Негев као друго место на листи десет најбољих светских регионалних туристичких дестинација за 2013, наводећи његову тренутну трансформацију кроз развој.[4][5]