Невоље са Харијем
From Wikipedia, the free encyclopedia
Невоље са Харијем (енгл. ) је америчка црна комедија из 1955. године, режисера Алфреда Хичкока. Сценарио Џона Мајкла Хејза заснован је на роману Џека Тревора Сторија из 1950. године. Главне улоге тумаче Едмунд Гвен, Џон Форсајт, Ширли Маклејн (у свом филмском дебију), Милдред Натвик, Милдред Данок, Џери Метерс и Ројал Дејно. Филм је издат у Сједињеним Државама 30. септембра 1955. године, а затим поново објављен 1984. након што је Universal Pictures стекао права на дистрибуцију.
Невоље са Харијем | |
---|---|
Изворни наслов | The Trouble with Harry |
Режија | Алфред Хичкок |
Сценарио | Џон Мајкл Хејз |
Продуцент | Алфред Хичкок |
Темељи се на | Невоље са Харијем (Џек Тревор Стори) |
Главне улоге | Едмунд Гвен Џон Форсајт Ширли Маклејн Милдред Натвик Милдред Данок Џери Метерс Ројал Дејно |
Музика | Бернард Херман |
Директор фотографије | Роберт Беркс |
Монтажа | Алма Макрори |
Продуцентска кућа | Alfred J. Hitchcock Productions |
Студио | Paramount Pictures[lower-alpha 1] |
Година | 1955. |
Трајање | 99 минута |
Земља | САД |
Језик | енглески |
Буџет | 1,2 милиона долара |
Зарада | 3,5 милиона долара |
веза |
Радња филма одвија се током јесени пуне сунца у малом месту у Вермонту. Јесење лишће и прелепи пејзажи око села, као и светлошћу испуњена партитура Бернарда Хермана, дају идиличан тон. Прича говори о томе како деветоро становника овог села реагује када се на падини брда нађе леш човека по имену Хари. Филм, међутим, није мистерија убиства, већ лагана драмедија са дозом романтике, у којој леш служи као Мекгафин. Четири мештана на крају раде заједно на решавању проблема шта да раде са Харијем. Током овога, млађе двоје (уметник и веома млада, двострука удовица) заљубљују се и постају пар, који ће се ускоро венчати. Заљубљују се и старије двоје (капетан и уседелица).
Филм је био једна од ретких Хичкокових правих комедија (иако је већина његових филмова имала неки елемент ироничног или језивог хумора). Филм је садржао и оно што је за то време био искрен дијалог. Један пример овога је када лик Џона Форсајта без стида каже Маклејнином лику да би желео да наслика њен наги портрет. Изјава је била изузетно експлицитна у поређењу са осталим филмовима тог времена.