Монсун
From Wikipedia, the free encyclopedia
Монсун је постојани пренос ваздушних маса у нижим слојевима тропосфере, над одређеним областима на Земљи. Имају супротан правац лети и зими и карактеристични су за Индијски потконтинент и југоисточну Азију. Монсун је традиционално сезонски реверзни ветар праћен одговарајућим променама падавина,[1] али се сада користи за описивање сезонских промена у атмосферској циркулацији и падавинама повезаних са годишњом географском осцилацијом Интертропске зоне конвергенције између њених граница на северу и југу од екватора. Обично се термин монсун користи за означавање кишне фазе сезонски променљивог обрасца, иако технички постоји и сува фаза. Термин се такође понекад користи за описивање локалне јаке, али краткотрајне кише.[2][3]
Главни монсунски системи света састоје се од западноафричких и азијско-аустралијских монсуна. Расправљало се о сврставању северноамеричког монсуна и јужноамеричког монсуна са непотпуним преокретом ветра.[4]
Термин монсун је први пут употребљен на енглеском у Британској Индији и суседним земљама за означавање великих сезонских ветрова који дувају из Бенгалског залива и Арабијског мора на југозападу и доносе обилне падавине у ово подручје.[5][6]