Млазни ловац четврте генерације
From Wikipedia, the free encyclopedia
Млазни ловац четврте генерације представља концепт пројекта борбеног авиона из седамдесетих година 20. века, који је најмасовнији у оперативној употреби ратних ваздухопловстава света, у периоду од 1980. до 2010.
Пројекат ових авиона је под јаким утицајем научене лекције из развоја и експлоатације претходне генерације. Ракете ваздух-ваздух дугог домета су усавршене у сегменту прецизности вођења. У међувремену, растући трошкови војног авиона у целини, доказали су оправданост вишенаменског концепта примене, што је паралелно са њиховим укупним напретком, обележило карактеристике четврте генерације.
Концепт четврте генерације борбених авиона заснива се на претпоставци да су супериорније перформансе лета, а посебно агилност, велика предност у борби. За оптимизацију тих карактеристика, у току развоја су коришћени „развојни“ и „борбени“ симулатори лета.[1] Током периода развоја 4. генерације, побољшана је управљивост авиона са „опуштањем“ статичке стабилности, што је омогућено увођењем електричних команди лета (енгл. ), захваљујући напретку дигиталних рачунара и техника интеграције система. До тада је коришћена аналогна опрема и за електричне команде лета, те је то постао априори захтев да се замени са дигиталним системима, у другој половини осамдесетих година 20. века.[2]
Последњих деценија 20. века прогресивно су напредовали микрорачунари, што је омогућило брзу надоградњу авиона са новом опремом, у току његовог животног века, посебно система као што су радари са електронским скенирањем (), дигиталне магистрале података и инфрацрвени трагачи и обележивачи (енгл. ) (). Због драматичног унапређења способности са овим надоградњама ловачких авиона и нових пројеката последње деценије 20. века, остварен је велики скок могућности ових авиона. Поједини савременији авиони ове генерације, издвајају се од осталих, па су их поједине земље класификовале као 4,5. генерацију. Они укључују напредна оружја и неке од технологија „стелт“.[3][4] Они који укључују комплетне технологије „стелт“, подразумевајући и маскирање турбинских лопатица и примене напредних материјала који апсорбују радарско зрачење, припадају 5. генерацији борбених авиона или специјалној категорији као што су F-117 и B-2.
САД дефинишу 4,5. генерацију борбених авиона, ако се на 4. генерацију надогради радар са , слој везе високог капацитета, побољшана опрема, и способност да се интегрише садашње и предвидљиво, напредно будуће наоружање.[5][6]