Микропластика у слаткој води и води за пиће
From Wikipedia, the free encyclopedia
Микропластика у слаткој води и води за пиће[lower-alpha 1] која је недавно откривена у многим изворима слатке воде за пиће покренула је расправе о могућим импликацијама на здравље људи. Фрагменти, влакана, филм, пена и пелети су најчешће пронађени облици микропластике у узорцима површинских вода. Релативно обиље типова полимера пронађених у многим студијама одражава широку палету производене пластике и густину полимера. Микропластично загађење је први пут откривено у људској крви, а научници су пронашли ситне честице код скоро 80% тестираних људи, које могу да путују по телу и да остану у органима.[1]
Овај чланак је недовршен. |
Њихов утицај на здравље још увек није познат. Али истраживачи су забринути јер микропластика узрокује оштећење људских ћелија у лабораторијиским условима, а познато је и да честице загађења из ваздуха, воде и хране улазе у тело и изазивају милионе раних смрти годишње.
Научници тек почињу да схватају здравствене ризике повезане са излагање микропластици, јер све више расту докази који сугерише да се пластика може акумулирати у телу и изазвати оксидативни стрес, упалу, инсулинску резистенцију и проблеме са јетром.