Међународна унија за заштиту природе
From Wikipedia, the free encyclopedia
Међународна унија за заштиту природе (МУЗП; енгл. ) је међународна организација која дјелује у пољу заштите природе и одрживог управљања природним ресурсима. Бави се сакупљањем и анализом података, истраживањем, провођењем пројеката на терену, промовисањем, лобирањем и подучавањем.
Међународна унија за заштиту природе | |
---|---|
Скраћеница | IUCN |
Датум оснивања | 5. октобар 1948. (као Унија за заштиту природе) Фонтенбло, Француска |
Намена | заштита природе |
Седиште | Гланд, Швајцарска |
Подручје деловања | широм света |
Чланови | 1.400 |
Председник | Разан Ал Мубарак |
Генерални директор | Бруно Оберле |
Број запослених | преко 1.000 (широм света) |
Број волонтера | 16.000 |
Веб-сајт |
Унију су 1948. године основале Уједињене нације. Задатак МУЗП је да „утиче, охрабрује и помаже друштвима у свијету да заштите природу и да осигура да свако кориштење природних ресурса буде правично и еколошки одрживо“. Тај задатак обухвата и писање и израду Црвене листе, у којој се налазе информације о угроженим врстама које су прикупили више од 10.000 научника. Током протеклих деценија, је проширио свој фокус изван очувања еколошких прилика и сада садржи питања која се односе на родну равноправност, смањење сиромаштва, одрживо пословање и сопствене пројекте. За разлику од других међународних невладиних организација, ИУЦН сама по себи има за циљ мобилизацију јавности у подршци очувању природе. Она покушава да утиче на акције влада, пословних и других интересних група, кроз пружање информација и савета и кроз лобирање и партнерства. Организација је најпознатија широј јавности по састављању и објављивању листе угрожених врста, која проћењује статус очувања врста у свету.[1][2][3][4][5][6][7][8][9][10]
Према критеријумима МУЗП утврђено је шест категорија заштите природних подручја:
- IA - строги резерват природе: заштићено природно подручје којим се управља углавном за научне потребе;
- IB - зона дивљине: заштићено подручје којим се управља углавном са циљем заштите аутохтоних услова;
- II - национални парк: заштићено подручје којим се управља углавном ради заштите екосистема и рекреације;
- III - споменик природе: заштићено подручје којим се управља углавном ради очувања специфичних природних обележја;
- IV - заштићено станиште: заштићено подручје којим се управља угавном ради конзервације путем управљачких интервенција;
- V - заштићени предео: заштићено подручје којим се управља углавном ради заштите предела и рекреације;
- VI - заштићено подручје управљања природним ресурсима: заштићено подручје којим се управља углавном ради уравнотежене употребе природних ресурса.[11][12]