Метаморфне стене
стена која произлази из метаморфизма, у којој је оригинална стена (било седиментна, магматска или друга метаморфна стијена) подвргнута топлини (>600 °Ц) и притиску (>200 МПА) што узрокује дубоке физичке или хемијске промјене. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Метаморфне стене настају процесом метаморфозе, мењањем, трансформацијом, од неке стене. Под метаморфозом се подразумева деловање високе температуре притиска, водене паре и гасова. Метаморфоза се одвија у температурним границама од 180 °C (по некима 200 °C), што представља горњу границу дијагенезе, до почетка анатексиса – парцијалног топљења масе (а та граница зависи од састава протолита – првобитне стене). Протолит је подвргнут деловању топлоте и притиска што узрокује дубоке физичке и/или хемијске промене. Протолит може бити седиментна стена, магматска стена или нека друга метаморфна стена.[1]
Метаморфне стене чине велики део Земљине коре и чине 12% копнене површине Земље.[2] Класификоване су по протолиту, хемијском и минералном саставу и текстури. Оне се могу формирати једноставно тако што су дубоко закопане испод површине Земље, где су подложне високим температурама и великом притиску слојева стена изнад. Оне се могу формирати и из тектонских процеса као што су колизије континената, који изазивају хоризонтални притисак, трење и изобличење. Метаморфна стена се може формирати локално када се стена загреје продором вруће растопљене стене зване магма из унутрашњости Земље. Проучавање метаморфних стена (сада изложених на површини Земље након ерозије и подизања) пружа информације о температурама и притисцима који се јављају на великим дубинама унутар Земљине коре.
Неки примери метаморфних стена су гнајс, шкриљац, мермер, шист и кварцит. Плочице од шкриљаца[3] и кварцита[4] се користе у грађевинарству. Мермер је такође цењен за изградњу зграда[5] и као медијум за скулптуре.[6] С друге стране, шкриљаста основа може представљати изазов за грађевинарство због своје изражене структурне слабости.[7]