Меномини (народ)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Меномини су алгонквински народ, који од давнина насељава америчку државу Висконсин. Њихова прапостојбина је обухватала површину од око 40.000 km² данашњег Висконсина и Горњег полуострва Мичигена. Данас насељавају Меномински Индијански Резерват, који се налази у њеној близини. Становништво им је процењено на око 8.700.
Укупна популација | |
---|---|
8.700[1] | |
Региони са значајном популацијом | |
Језици | |
Меномински | |
Сродне етничке групе | |
Остали алгонквински народи |
Меномини су савезно признати под именом „Меномини Индијанско Племе Висконсина”. Меномини су изгубили савезно признање 1961, јер је од 1940-их до 1960-их спровођена политика асимилације староседелаца. Како би заштитили своје историјско право на лов и риболов изнели су свој предмет „Племе Меномини против Сједињених Држава (1968)” (енгл. ) пред Врховни суд Сједињених Америчких Држава, који је постао значајан случај у индијанском законодавству. Врховни суд Висконсина и Парнични суд Сједињених Држава донели су супротстављене закључке о ефекту укидања права Меноминија на лов и риболов на њиховом бившем резервату. Врховни суд Сједињених Америчких Држава је утврдио да племе није изгубило традиционална право на лов и риболов као резултат укидања савезног признања племена, јер Конгрес није јасно укинуо ова права у свом законодавству.
„Племе” је 1973. године повратило савезно признање законом који је донео Конгрес и поново је успоставило резерват 1975. године. Врховни правни акт „Меноминског Индијанског Плема Висконсина” је устав, којим је утврђено да је врховна извршна власт „племена” влада изабрана на изборима. Њихова прва влада која је изабрана по овом уставу је ступила на дужност 1979. Она је власт преузела од Бироа за Индијанска Питања (енгл. ) 1979. године.