Менијерова болест
From Wikipedia, the free encyclopedia
Менијерова болест, ендолимфатични хидропс, хидропс лавиринта, (лат. ) је хронични поремећај у унутрашњем уву који, иако озбиљно ремети живот пацијента, није фаталан. Према Америчкој академији за оториноларингологију, Мениејрову болест карактеришу четири главна симптома, који се јављају са различитим степеном интензитета: вертиго (вртоглавица са нистагмусом), губитак слуха, тинитус (зујање или шум у ушима) и осећај пуноће у ушима.[1]
Менијерова болест | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Оториноларингологија |
Фазе у развоју Менијерове болести крећу се од почетних знакова и симптома па све до тешких, онеспособљавајућих напада вртоглавице и потпуног губитка слуха, ако се болест не лечи.
Болест, највероватније, настаје због поремећаја микроциркулације у лавиринту ува.[2] Наглувости је промењива, али са временом напредује. Највећи број болесника је између 40 и 60 година. Око 40.000 нових случајева Менијерове болести годишње се дијагностикује само у Сједињеним Америчким Државама. Око 3% болесника са дијагнозом Менијерове болести су деца. Болест се нешто чешће јавља код жена. Код неких жена побољшање симптома јавља се у трудноћи. Код отприлике 5% случајева са Менјеровом болешћу, постоји позитивна породична анамнеза која указује да постоји генетска компонента у подскупу појединаца са овом болешћу. Иако се код већина случајева Менијерова болест јавља једнострано, без доминације левог или десног ува, у око 10-50% болесника симптоми се могу јавити и на супротном уву.[3][4]