Мексико
држава у Северној Америци / From Wikipedia, the free encyclopedia
Мексико (шп. ), званично Сједињене Мексичке Државе (скраћ. СМД; шп. , скраћ. ), држава је у Северној Америци која се на северу граничи са САД, на југоистоку са Гватемалом и Белизеом, на западу са Тихим океаном, а на истоку са Мексичким заливом и Карипским морем.[6]
Сједињене Мексичке Државе | |
---|---|
Главни град | Мексико[1] |
Службени језик | шпански и 68 домородачких језика[2] |
Владавина | |
Облик државе | Федерална председничка уставна република[3] |
— Председник | Андрес Мануел Лопез Обрадор |
— Председник Сената | Марти Батрес |
— Председник Коморе посланика | Порфирио Муњоз Ледо |
Историја | |
Независност | Од Шпаније 16. септембар 1810.[4] |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 1.972.550 km2 (13) |
— вода (%) | 2,5 |
Становништво | |
— 2015.[5] | 125.280.000 (11) |
— густина | 63,51 ст./km2 |
Економија | |
ИХР (2011) | 0,770 (57) — висок |
Валута | Пезос |
— стоти део валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | -8 до -6 |
Интернет домен | |
Позивни број | +52 |
Површина Мексика износи 1.972.550 и по томе је 13. држава у свету.
Главни и највећи град Мексика је Мексико, а други већи градови су Екатепек де Морелос, Гвадалахара, Пуебла, Сијудад Хуарез, Тихуана, Монтереј и Леон.
Број становника Мексика, према подацима из 2015. године, износио је 125.280.000, што је на 11. месту на свету.[5]
У преколумбовском Мексику постојале су многе индијанске културе које су створиле напредне цивилизације као што су Олмеци, Толтеци, Теотивакан, Запотеци, Маје и Астеци.
Шпанија је 1521. године покорила ову територију и организовала је у Нову Шпанију.
Мексико је стекао независност од Шпаније 1810. године.[4]
Период после стицања независности обележиле су привредне нестабилности, Америчко-мексички рат и територијални уступци САД, грађански рат, два царства и диктатура. Диктатура је 1910. године довела до Мексичке револуције, што је довело до доношења Устава из 1917. и успостављања данашњег политичког система.
Према Светској туристичкој организацији, Мексико привлачи највише страних туриста у Латинској Америци, док је у светским размерама на десетом месту.[7] Томе доприносе и културни и природни локалитети које је Унеско уврстио у Светску баштину; има их 31, што Мексико сврстава на прво место у Америци и шесто у свету.
Према бруто домаћем производу, Мексико је четрнаеста глобална економија, а по паритету куповне моћи налази се на једанаестом месту у свету.[8]
Према извештају УН из 2011, мексички индекс хуманог развоја је био 0,770, те се Мексико нашао на 57. месту у свету. Међутим, расподела богатства је неуједначена, јер у земљи постоје крајеви са различитим људским развојним индексом; неки крајеви су високо развијени попут Немачке,[9] а неки сиромашни као Бурунди.[10]
Такође, Мексико је једна од земаља са највећим климатским диверзитетом у свету, сматра се једном од 17 земаља света са мегадиверзитетом; у Мексику се налази 10—12% светске биолошке разноврсности,[11] а такође је и дом за преко 12.000 ендемских врста.[12]
Политички, Мексико је демократска, федерална република која се састоји од 32 државе, то јест од 31 државе и једног федералног округа.
Седиште владе и синдиката налазе се у Мексику, чија територија је одређена као федерални округ.[13]