Мегидо
From Wikipedia, the free encyclopedia
Град Мегидо (Израел) (хебр. ; арап. ; грч. ) је древни град који је био насељен у периоду од 7000. п. н. е. до негдје 500. п. н. е.. Био је смјештен на рубу Израелске равнице. Оближња планина Мегидо (хебрејски Хар) дала је име Армагедону, који се спомиње у Библији. Данас су од њега остале рушевине у 26 одвојених слојева, на брду код кибуца Мегидо у Израелу. [1]
Мегидо | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Мегидо |
Место | Jezreel Valley, Израел |
Координате | 32° 35′ 07″ С; 35° 11′ 04″ И |
Површина | 1.605, 29.085 ha (172.800.000, 3,1307×109 sq ft) |
Критеријум | Културно добро: ii, iii, iv, vi |
Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/1108 |
Мегидо се налазио на стратешком положају на западном рубу израелске равнице, на улазу у једини пролаз кроз планински венац Кармел, кроз који је водио пут из Египта у Асирију. Оближња планина Мегидо дала је име Армагедону, који се спомиње у Новом завјету, а што је грчки назив за хебрејски израз Хар Мегиддо, тј. "Градина Мегидо".[2]
Године 2005, Мегидо је, заједно с градовима Хазор и Тел Беер Шева, уписан на УНЕСЦО-в Листу места свјетске баштине у Азији и Аустралазији.