Матија Корвин
угарски краљ и реформатор / From Wikipedia, the free encyclopedia
Матија Корвин (мађ. , чеш. , лат. ), познат и као Матија[lower-alpha 1] Хуњади (мађ. , чеш. , лат. ; Клуж, 23. фебруар 1443 — Беч, 6. април 1490), био је угарски краљ (1458—1490) и реформатор, уз то од 1486. године аустријски војвода а од 1469. је полагао право и на чешку краљевску круну, за коју је водио борбе прво са Јиржијем Подјебратским, а онда и са Владиславом II Јагелонским.
Матија Корвин | |
---|---|
Датум рођења | (1443-02-23)23. фебруар 1443. |
Место рођења | Клуж, Краљевина Угарска |
Датум смрти | 6. април 1490.(1490-04-06) (47 год.) |
Место смрти | Беч, Краљевина Угарска, Надвојводство Аустрија |
Гроб | Секешфехерварска базилика |
Супружник | Јелисавета Цељска, Катарина Подјебрадска, Беатрис Напуљска |
Потомство | Јанош Корвин |
Родитељи | Јанош Хуњади Јелисавета Силађи |
Династија | Хуњади |
Краљ Угарске | |
Период | 1458—1490. |
Претходник | Ладислав V Хабзбуршки |
Наследник | Владислав II Јагелонац |
Краљ Чешке (спорно) | |
Период | 1469—1490. |
Претходник | Јиржи Подјебрадски |
Наследник | Владислав II Јагелонац |
Војвода Аустрије (спорно) | |
Период | 1487—1490. |
Претходник | Фридрих V Хабзбуршки |
Наследник | Фридрих V Хабзбуршки |
Као син Јаноша Хуњадија, војводе из Ердеља, изабран је за краља 1458. године и био је последњи угарски владар који је успео да среди унутрашње прилике у земљи и да успостави јаку краљевску власт.[1][2] Само доба Корвина је период највећег успона угарске државе. Краљ се најпре ослањао на ниже и средње племство, а затим и на све већу моћ градова. Државни сабор је сазиван сваке године, а притом су одржавани и жупанијски сабори или конгрегације. Због брзог развијања градова, на саборе су пуштани и њихови представници. Градови су давали велика материјална средства за остваривање освајачке политике коју је тада водила Угарска.[2]
Матија је успешно ратовао против Турака, иако на почетку владавине није успео да спречи пад Србије 1459. године и Босне 1463. године под турску власт. Матија је заслужан за стварање једне врсте војне границе према Турцима, која се налазила на Дунаву и у Босни, где је преотевши један део земље од Турака створио јајачку и сребреничку бановину. Он је изградио читав низ тврђава од Београда преко Сребреника, Јајца и Клиса све до Јадранског мора, где је живео граничарски слој становништва, увек спреман за рат. Међутим, ово није била довољна одбрана од премоћних Турака. На целој дужини фронта од ушћа Дунава до Јадранског мора земље круне Светог Стефана биле су отворене нападима турских чета и читавих њихових војски, које су харале и пљачкале. Никад не признајући мир неверницима, Турци су на граници непрестано ратовали четујући, робећи, палећи све пред собом, при чему су страдала и села и градови. Током Матијине владавине, они су безброј пута упадали у Угарску, допирући чак и по неколико стотина километара од границе. Турски упади потпуно су променили етничку слику Угарске, а посебно Хрватске и Славоније, које су тешко пострадале.[1]
Матија Корвин је водио и успешне ратове са Бохемијом, освојивши део њене територије, једно време заузимајући и сам њен престо.[2] Међутим, најуспешнији рат вођен је против Хабзбурговаца, који је резултирао освајањем Штајерске, Корушке и читавог њиховог породичног наследног поседа Аустрије са престоницом Бечом 1485. године.[3][2] Корвин је реформисао државу, у Пожуну (данас Братислава) је 1465. године основао универзитет, а 1473. прву штампарију. Током његове владавине обновљена је 1471. српска деспотовина у Угарској са Вуком Бранковићем као првим деспотом.
После његове смрти 1490. године, Угарска је утонула у политички хаос и у феудалну анархију, што је искористио Максимилијан Хабзбуршки освојивши натраг Аустрију.[1][3][2] Назван је Корвин због гаврана (лат. ) на свом штиту.