Масакр на Тузланској капији
From Wikipedia, the free encyclopedia
Масакр на Тузланској капији или масакр у Тузли био је ратни злочин почињен над цивилима у Тузли 25. маја 1995. услед наводног артиљеријског напада Војске Републике Српске (ВРС) на град.
Масакр на Тузланској капији | |
---|---|
Место | Тузла, РБиХ |
Датум | 25. мај 1995. 20.55 ч. |
Мета | цивили |
Врста напада | артиљеријска паљба |
Убијено | 71 |
Рањено | 240 |
Починилац | Војска Републике Српске |
Између 25. и 28. маја 1995, на Тузлу је испаљено више артиљеријских пројектила са положаја ВРС близу села Пањик на планини Озрен, око 25 км западно од Тузле Дана 25. маја 1995. (рођендан Јосипа Броза Тита и Дан младости у бившој Југославији) у 20.55 часова, високоексплозивна фрагментација гранате испаљена је вучним комадом артиљерије 130 mm, који је детониран у делу града званом „Капија”. Погинула је 71 особа, а 240 је рањено.[1][2][3][4] Све жртве су били цивили, а већина је била старости између 18 и 25 година.[2] Градоначелник Тузле Селим Бешлагић истог дана дао је изјаву Савету безбедности Уједињених нација назвавши ВРС „фашистима” и позвавши „У име Бога и човјечности напокон употријебите силу”. НАТО је 25. и 26. маја извршио ваздушне нападе на складишта муниције ВРС у Палама након кршења зона искључења и гранатирања сигурних подручја УН-а.
Новак Ђукић, бивши официр ВРС, ухапшен је у Бањој Луци 7. новембра 2007. У време напада Ђукић је командовао Тактичком групом „Озрен”. Суђење му је почело 11. марта 2008. Ђукић је 12. јуна 2009. проглашен кривим и осуђен на 25 година затвора. Жалбено веће је 10. септембра 2010. одбило Ђукићеве жалбе као неосноване и потврдило првостепену пресуду од 12. јуна 2009. у целости. С друге стране, судски вјештаци из Чешке, Израела и Француске утврдили су да људи на Тузланској капији током рата у БиХ нису погинули од граната испаљених са српских положаја.[1]
Премијер Републике Српске Милорад Додик 2009. године изјавио је да је напад инсцениран и довео у питање Масакр на Маркалама у Сарајеву. Општина Тузла поднијела је кривичну пријаву против Додика због ових изјава.[5] Пријаву против Додика поднео је и Град Сарајево „због злоупотребе положаја и подстицања етничке, расне и верске мржње”.[6] Канцеларија високог представника рекла је да је Додик негирао почињене ратне злочине и изјавио да „када такве искривљене чињенице долазе од службеника на положају високе одговорности, службеника који је дужан подржати Дејтонски мировни споразум и сарађивати са Хашким трибуналом, они су посебно неодговорни и подривају не само институције одговорне за подржавање владавине закона, већ и вјеродостојност самог појединца”.[7]