Лужички Срби у раном средњем веку
From Wikipedia, the free encyclopedia
Владари Лужичких Срба су у почетку имали титулу кнеза, а потом титулу краља. Према једном од мишљења, Дерванова Србија се може идентификовати са Белом Србијом, земљом из које су се Срби доселили на Балканско полуострво. Међутим, друга мишљења Белу Србију смештају на друга подручја. Лужички Срби су била једна од три главне групе Полапских Словена, а насељавали су јужни део словенског Полабља. Савремени потомци племенског савеза, Лужички Срби, западнословенски су народ који живи у источној Њемачкој, једини су преостали Полапски Словени, који су успели да сачувају матерњи језик и културу до дана данашњег.[1][2]
Лужичкосрпска племена у раном средњем веку | |||
---|---|---|---|
Племена Лужичких Срба | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | средња Европа | ||
Престоница | Мајсен (Мишин), Будишин и др. | ||
Друштво | |||
Службени језик | лужичкосрпски језици | ||
Религија | паганизам | ||
Политика | |||
Облик државе | кнежевина, краљевина | ||
— кнез, краљ | Дерван (кнез) | ||
Милидух (краљ) | |||
Цзимислав (краљ) | |||
Историја | |||
Историјско доба | средњи век | ||
— Оснивање | 623. | ||
— Укидање | око 990. | ||
— Статус | бивша држава | ||
Догађаји | |||
— Лижички Срби постају део Самовог царства | 631/632. | ||
— Постаје део Великоморавске кнежевине | између 883—890. | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Површина | |||
— укупно | око 40 000 ² | ||
Становништво | око 160 000 | ||
Земље претходнице и наследнице | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Бела Србија | Источна Франачка |
Целих 2 века је трајала немачка феудална експанзија, али због расцепа српских племена, Срби падају у ропство после крвавих и тешких битки, тако да су у 10. веку покорени прво Лужичани, затим Милчани, а до краја века је била окупирана цела лужичкосрпска земља. Историја Лужичких Срба је драматична и неразумљива. Они су веома често мењали своје владаре, који су их понекад поклањали за ратно савезништво, продавали, размењивали, давали у мираз кћерима, а народ је бивао десеткован и тешко је то трпео. После напуштања војске остајала су опљачкана и попаљена насеља, преостало становништво би умирало од глади и куге, тако да су ретко нека села остајала жива. Скоро па се ништа и не зна о историји о Лужичких Срба.
Прво помињање се десило 631. године када се Дерван придружио Саму, пошто је Дерван сигурно оснивач ове државе, по њему ова држава носи име „Дерванова Србија”. Постојала су различита српска племена, најважнија од њих и најпознатија су Хавељани, Ободрити и Гломачи. Главну улогу привреду су имали ратари. Лужички Срби никада нису имали јединствену државу, уједињавали би се само када би их неко напао, а то су најчешће били Германи или нека друга словенска племена. Гломачи су били последње покорено племе око 990. године; покушали су да се ослободе касније, али нису успевали. Најбитнији владари су Дерван, Милидух и Цзимислав. Између 883—890. године су постали део Великоморавске кнежевине, где су их према легенди крстили Ћирило и Методије — али безуспешно. Свако племе им је имало посебног кнеза или жупана и тврђаву где би се сакрили од опасности. У периоду 929—932. је Хенрик I Птичар већ поробио неколико српских племена. Занимљиво је то што их Карло Велики није могао никако освојити.