Лоренс од Арабије (филм)
британски филм из 1962. године у режији Дејвида Лина / From Wikipedia, the free encyclopedia
Лоренс од Арабије (енгл. ) је британски епски историјски драмски филм из 1962. године, који је базиран на животу Томаса Едварда Лоренса. Филм је режирао Дејвид Лин, док је продуцент био Сем Спигел, а филм је дистрибуирао студио Columbia Pictures. У насловној улози је Питер О‘Тул, док Алек Гинис тумачи улогу принца Фејсала. У осталим улогама су Џек Хокинс, Ентони Квин, Омар Шариф, Ентони Квејл, Клод Рејнс и Артур Кенеди.[6] Сценарио су написали Роберт Болт и Мајкл Вилсон.
Лоренс од Арабије | |
---|---|
Изворни наслов | Lawrence of Arabia |
Режија | Дејвид Лин |
Сценарио | Роберт Болт Мајкл Вилсон |
Продуцент | Сем Спигел |
Главне улоге | Питер О`Тул Омар Шариф Алек Гинис Ентони Квин Џек Хокинс Хозе Ферер Ентони Квејл Клод Рејнс |
Музика | Морис Жар |
Директор фотографије | Фреди Јанг |
Монтажа | Ен В. Коатс |
Студио | [1] |
Дистрибутер | [1] |
Година | 1962. |
Трајање | 227 минута[1] |
Земља | УК[2][3][4] |
Језик | енглески |
Буџет | 15 милиона долара[5] |
Зарада | 70 милиона долара[5] |
веза |
Филм, рађен у британско-америчкој ко-продукцији,[2][3][7] приказује Лоренсове доживљаје у провинцијама Османског царства, Хеџаз и Великој Сирији, током Првог светског рата, нарочито нападе на Акабу и Дамаск, као и његову умешаност у Арапско национално веће. Теме филма укључују Лоренсове емоционалне борбе са личним насиљем у рату, његовим сопственим идентитетом и његова подвојена оданост између родне Британије са својом војском и његовим новостеченим пријатељима у арапским пустињским племенима.
Филм је био номинован за десет Оскара, од којих је освојио седам, међу којима су они за најбољи филм и најбољег режисера. Такође је освојио Златни глобус за најбољи играни филм (драма), уз награде БАФТА за најбољи филм и изванредан британски филм. У годинама касније, филм је препознат као један од најбољих и најутицајнијих остварења у филмској историји. Драматична музика Мориса Жара и кинематографија Фредија Јанга такође су хваљени од стране критичара.[8] Године 1991, Конгресна библиотека је изабрала филм за Национални регистар филмова, као „културно, историјски и естетски значајан”.[9][10] Године 1998, Амерички филмски институт га је поставио на пето место своје листе „100 година АФИ-ја... 100 филмова”, листе најбољих америчких филмова, а померен је на седмо место на ажурираној верзији листе из 2007. године. Године 1999, Британски филмски институт га је именовао као трећи најбољи британски филм икада. Године 2004, изгласан је као најбољи британски филм икада у анкети коју је спровео Sunday Telegraph.