Лопе де Вега
From Wikipedia, the free encyclopedia
Феликс Лопе де Вега и Карпио (шп. ; Мадрид, 25. новембар 1562 — Мадрид, 27. август 1635) је био један од најбитнијих драмских писаца и песника Златног века шпанске књижевности.[1] Сервантес му се у исто време дивио и критиковао га, називајући га „генијалним Феникс“ и „монструмом природе“.
Лопе де Вега | |
---|---|
Пуно име | Феликс Лопе де Вега и Карпио |
Датум рођења | (1562-11-25)25. новембар 1562. |
Место рођења | Мадрид, Шпанија |
Датум смрти | 27. август 1635.(1635-08-27) (72 год.) |
Место смрти | Мадрид, Шпанија |
Потпис |
Лопе де Вега је обновио шпански театар у време када је позориште почињало да постаје масовни и културни феномен у Шпанији. Уз Калдерона де ла Барку и Тирса де Молину, довео је шпански барокни театар до савршенства. Његова дела се и данас приказују у позориштима широм света. Поред врсног драматурга, Лопе такође важи за једног од најбољих лирских песника на шпанском језику, а такође се окушао и као прозни писац. Његов опус је непојмљиво велики[2] и импресиван — написао је око хиљаду осамсто комедија, три хиљаде сонета, три новеле, четири кратке новеле, девет епских песама.
Још за живота стекао је славу и углед, и имао је много следбеника али и љутих непријатеља. Био је близак са Кеведом и Хуаном Руизом де Аларконом, док га је Гонгора жестоко критиковао, а Сервантес је према њему гајио поштовање, иако га је у својим делима критиковао због увођења новина у драмски жанр, и напуштања правила класичног позоришта. Такође, и каснији писци су налазили инспирацију у Лопеовим делима и дивили су му се —Гете је, на пример, једном изјавио да би волео да је способан да напише тако огроман, разнолик, свеобухватан и разнобојан опус као што је то био Лопеов.
Лопе де Вегин живот је био пун авантура, ратова, љубавних пустоловина и разних занимања. Био је осуђен због клевете и прогнан, ратовао је против Португалаца на Азорима, добровољно је ратовао у редовима Шпанске армаде против Холанђана, био је службеник разних великаша, од којих је најзначајнији био војводе од Албе, да би се у 50 години заредио и постао свештеник. Два пута се женио, али га то није спречило да има више љубавница. Имао је велики број деце како са законитим женама, тако и са својим љубавницама, коју је при крају живота окупио све под једним кровом.
Лопе де Вега је теме за своје комедије црпео из разних извора: Библија, митологија, легенде, шпанска и светска историја (стари Рим, Византија, Колумбов пут у Америку), књижевна дела, стварност и машта. У његовом стваралаштву осећа се утицај народне поезије и драме, античке и италијанске драме, као и италијанске комедије дел арте коју је имао прилике да види на њиховим гостовањима по Шпанији.