Ланселот
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ланселот (енг. Lancelot, Launcelot) је један од најпознатијих ликова из неких верзја артуријанске легенде. Ланселот се у књижевности први пут појављује у делу Ерек и Едина француског писца Кретјена де Троа. У француској књижевности 12. века настаје љубавна афера Гиневере и Ланселота, приказана као такозвана дворска љубав. Кроз развиће Ланслот-Грал циклуса Ланселот полако улази у општу радњу саме легедне као један од најбитнијих ликова и кључних ликова који резултирају у пропаст Камелота и Артурове владавине.
Ланселот | |
---|---|
Народност | Француз |
Занимање | Витез Округлог стола |
Титула | Сер |
Партнери | Гиневра, Елејн од Корбеника, Гејлхаут |
Деца | Галахад |
Родитељи | Госпа од Језера, Краљ Бан и Елејн |
Одгајан је од стране Госпе од Језера и по томе добио име од Језера (Ланселот од Језера). Касније се придружује двору краља Артура и његовој дружини витезова. У делу Смрт Артурова Томаса Малорија Ланселот има сина Галахада са Елејн од Корбеника, који постаје велики витез и проналази Свети грал. Поред Малорија и Кретјена о Ланселоту пишу и немачки и холански писци.