Књига пророка Исаије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Књига пророка Исаије је 23. књига Светог писма Старог завета и 12. књига Танаха.
Књига говори о животу пророка Исаије који је живео између 733.-701. п. н. е. Е[1]
Састоји се од појединих казивања пророка Исаије које нису груписане строго хронолошки, и на систематичан начин. Први део књиге (поглавља 1-39) има карактер откривања, док друга (поглавље 40-66) теши народ Израиља због долазећег вавилонског ропства које га очекује.