Књига Енохова
From Wikipedia, the free encyclopedia
Књига Енохова (Књига Еноха) је један од најзначајнијих апокрифа Старог завета. Текст помињу антички писци - Тертулијан, Ориген и други и као њен аутор Енох. Међутим, текст је био непознат до 18. века, када је откривен као део Етиопске Библије, где је укључена у канон.
Текст је преведен и прештампан више пута на различитим језицима. Руски превод је направљен са немачког и објављен, заједно са коментарима 1888. у Казању, протојереј Александар Смирнов[1][2][3]. Поред текста, који се назива Прва књига Еноха, или Етиопијска књига Еноха, постоје и још две књига Еноха (Словенска књига Еноха) и Трећа књига Еноха (Књига небеске палате), обе сачуване на црквенословенском језику.
Прва књига Енохова има статус канонске у Етиопској оријентално-православној цркви.