Крстокуполна црква
From Wikipedia, the free encyclopedia
Крстокуполна црква је архитектонски тип хришћанске православнe цркве који је настаo у Византији и у земљама хришћанског истока у 5-8 веку. Постао је доминантан у архитектури Византије од 9. века и прихватиле су га хришћанске земље православнe вероисповести као главни облик храма. У класичној верзији, то је правоугаони волумен, чији је центар подељен са четири колоне на девет ћелија. Таваница је у облику крста цилиндричног свода, а изнад централне ћелије, на опружним луковима, уздиже се куполасти бубањ. Такозвана Нова црква (Nea Moni) у царској палати у Константинопољу, свечано отворена 881. године, једна је од првих познатих великих цркава са куполама.[1]