Краљевина Хрватска (1526—1867)
под Хабзбуршком монархијом / From Wikipedia, the free encyclopedia
Краљевина Хрватска (лат. , , мађ. ; позната и као Банска Хрватска) је у раздобљу од 1526. до 1867. године била једна од крунских земаља (круновина) у саставу Краљевине Угарске, са којом је чинила део Хабзбуршке монархије, односно Аустријске царевине. Током овог раздобља, дошло је до значајних промена у геополитичком значењу појма Хрватске. Све до Бечког рата (1683−1699), државно подручје Краљевине Хрватске обухватало је само матичне хрватске области између Јадрана и Гвозда, док су области између Покупља и Драве (тадашња горња, односно стара Славонија) припадале суседној Краљевини Славонији. Тек након ослобођења доње, односно нове Славоније, геополитички појам Славоније је током 18. века сведен на ослобођено подручје, док је стара област горње Славоније подведена под појам Хрватске. Упоредо са ширењем појма Хрватске, током овог раздобља је започео и процес хрватизације.[1][2]
Краљевина Хрватска | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1526.—1867. | |||||||||
Остаци Хрватске и Славоније у време највећег турског напредовања (1593) | |||||||||
Главни град | Загреб, Вараждин | ||||||||
Регија | Балкан, средња Европа | ||||||||
Земља | Хабзбуршка монархија | ||||||||
Догађаји | |||||||||
Статус | круновина у саставу Краљевине Угарске | ||||||||
Владавина | |||||||||
• Облик | монархија | ||||||||
Законодавна власт | хрватски сабор | ||||||||
Историја | |||||||||
• Успостављено | 1526. | ||||||||
• Укинуто | 1867. | ||||||||
|
До ширења појма Хрватске је дошло услед постепеног управног обједињавања Краљевине Хрватске са суседном Краљевином Славонијом. Већ од краја 15. века, поменуте краљевине су имале заједничког бана, а кључни корак ка стварању заједничке државне управе учињен је 1558. године, када је Сабор Краљевине Хрватске спојен са Сабором Краљевине Славоније. Међутим, тиме није било извршено стварање јединствене хрватско-славонске краљевине (што је учињено тек 1867. године), већ је свака од поменутих краљевина задржала своју државно-правну посебност, у оквиру заједничке управне структуре. Од тог времена, земаљским пословима обе краљевине је поред заједничког бана управљао и заједнички сабор, а локалну власт су као и до тада вршиле жупаније. Управно седиште заједничког сабора и бана налазило се у Загребу. Становништво су чинили претежно Хрвати и Срби, као и етнички Славонци у областима старе Славоније, која је током овог раздобља подведена под појам Хрватске.[1][2]