Корисник:Ivana1Milosevic/песак
From Wikipedia, the free encyclopedia
Разматрањем рударских центара из римског периода, као и из средњовековне Србије, запажа се да су та рударска подручја експлоатисана од раног енеолита до данашњих дана.
Доласком Римљана у крајеве централног Балкана рударство је добијало већи значај, па се и техника ископавања руде усавршавала. Више се не користе камене секире и батови, већ је у употреби алат од гвожђа. 0 значају рударства за Римску империју најбоље сведочи чињеница да је положај рудника умногоме утицао на мрежу путева, који су обавезно водили кроз области богате рудом. За време римске владавине, у крајевима централног Балкана главни рудници су били: на Космају (Бабе, Стојник, Губеревац), на Авали рудник живе и цинабарита, у Кучеву, на Копаонику, Руднику, у Новом Брду и на планини Рогозни код Бањске.[1] Римски рудник из 4. века нове ере је и Рудна Глава. Међутим, ови локалитети су недовољно истражени. Стојник има очувану пространу галерију из тог времена, као и Губеревац. У непосредној близини тих налазишта постоје велике депоније згуре из тог периода. У западном делу Копаоника откривен је антички археометалуршки комплекс на налазишту Зајачак (Кремићи).
Најбројнији остаци рударских радова констатовани су на јужној страни налазишта, где су се налазиле бројне пећи за топљење руде. На основу ископаног археолошког материјала, налазиште се датује у крај III и почетак IV века. Међу најзначајније римске археометалуршке центре сврстава се рударско-прерађивачки центар Краку-лу-Јордан код Кучева, на ушћу реке Бродице у Пек. Смештен је у изразито рударској области. Настао је крајем III века, а разорен у општем пожару крајем IV века нове ере.