Климатске промене у Африци
From Wikipedia, the free encyclopedia
Климатске промене у Африци су све озбиљнија претња у Африци која је међу најрањивијим континентима на последице климатских промена.[1][2][3] Неки извори чак класификују Африку као „најугроженији континент на Земљи“.[4][5] Ова рањивост је вођена низом фактора који укључују слаб капацитет прилагођавања, високу зависност од добара екосистема за живот и мање развијене системе пољопривредне производње.[6] Ризици климатских промена по пољопривредну производњу, безбедност хране, водне ресурсе и услуге екосистема вероватно ће имати све теже последице на животе и изгледе за одрживи развој у Африци.[7] ИПЦЦ је 2007. године са великим поверењем предвидео да ће у многим афричким земљама и регионима пољопривредна производња и безбедност хране вероватно бити озбиљно угрожени климатским променама и климатским варијабилностима.[8] Управљање овим ризиком захтева интеграцију стратегија ублажавања и прилагођавања у управљању добрима и услугама екосистема и системима пољопривредне производње у Африци.[9]
Током наредних деценија, загревање услед климатских промена очекује се на скоро целој површини Земље, а глобална средња количина падавина ће се повећати.[10] Тренутно се Африка у просеку загрева брже од остатка света. Велики делови континента могу постати ненастањиви као резултат брзих ефеката климатских промена, које би имале катастрофалне последице по људско здравље, безбедност хране и сиромаштво.[11][12][13] Очекује се да ће регионални ефекти на падавине у тропима бити много више просторно променљиви и знак промене на било којој локацији је често мање сигуран, иако се промене очекују. У складу са овим, уочене површинске температуре су генерално порасле у Африци од касног 19. до почетка 21. века за око 1 °C, али локално чак 3 °C за минималну температуру у Сахелу на крају сушне сезоне.[14] Уочени трендови падавина указују на просторна и временска одступања према очекивањима.[15][16] Уочене промене температуре и падавина варирају регионално.[17][15]
На пример, Кенија доживљава велику рањивост на утицаје климатских промена. Главне климатске опасности укључују суше и поплаве, а тренутни пројекти предвиђају интензивније и мање предвидљиве падавине. Поред тога, друге пројекције предвиђају пораст температуре за 0,5 до 2 °C.[18] У пренасељеним, урбаним насељима у Најробију, Кенија, услови неформалних насеља или „сламова“ могу да погоршају утицаје климатских промена и ризика од катастрофе.[19] Конкретно, животни услови великих неформалних насеља често стварају топлију „микроклиму“ због материјала за изградњу куће, недостатка вентилације, ретке зелене површине и лошег приступа електричној енергији и другим услугама.[20] Да би се ублажили ризици везани за климатске промене у овим неформалним суседним насељима, биће важно да се ова насеља унапреде кроз интервенције урбаног развоја које су изграђене за климатску отпорност.
У погледу напора за прилагођавање, актери на регионалном нивоу остварују одређени напредак. Ово укључује развој и усвајање неколико регионалних стратегија прилагођавања климатским променама [21] нпр Политички документ САДЦ-а о климатским промјенама, [22] и стратегија прилагођавања за сектор вода.[23] Поред тога, постојали су и други напори да се побољша адаптација на климатске промене, као што је Програм за прилагођавање климатским променама, ублажавање последица у источној и јужној Африци (ЦОМЕСА-ЕАЦ-САДЦ).[24]
Као наднационална организација од 55 држава чланица, Афричка унија је изнела 47 циљева и одговарајућих акција у нацрту извештаја из 2014.[25] за борбу и ублажавање климатских промена на континенту. Генерални секретар Уједињених нација је такође изјавио потребу за блиском сарадњом са Афричком унијом у борби против климатских промена, у складу са циљевима одрживог развоја УН. Уједињене нације процењују да би, с обзиром на пораст становништва на континенту, било потребно годишње финансирање од 1,3 трилиона долара за постизање циљева одрживог развоја у Африци. Међународни монетарни фонд такође процењује да би 50 милијарди долара могло бити потребно само за покривање трошкова климатске адаптације.[26][27][28]