Клеричка песничка вештина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Клеричка песничка вештина представља један од најзначајнијих токова у оквиру шпанске средњовековне поезије. Означава учену поезију на кастиљанском језику коју су писали свештеници и други образовани људи у Шпанији. Појам „клеричке песничке вештине“ (шп. ) потиче од речи клерик (), која означава образованог човека, најчешће и доброг познаваоца латинског језика, мада су дела која припадају овој врсти поезије писана на народном, старошпанском језику. Синтагма настаје у XIII веку, вероватно по угледу на појам хугларска песничка школа (шп. ), која је представљала својеврсни контраст клеричкој вештини и односила се на писање и извођење јуначких епских песама, често од стране анонимних аутора и народних певача.