Кечуа (језик)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Кечуа или кичуа (шп. или ),[2][3][4] потиче од кечуанске речи кичва што значи „топла зона“, је домородачки језик који се говори у западним деловима Јужне Америке.[5] Заузима четврто место по броју говорника у Америци и сматра се најраспрострањенијим домородачким језиком на америчком континенту,[6] кога следе гварани и, на трећем месту, ајмара.[7][8] У Боливији, Колумбији, Еквадору и Перуу, домородачки језици који се говоре у тим земљама међу којима је и кечуа, признати су уставом као други званични језици после шпанског, и као званични на територијама где тај језик доминира. Говори га око 10,4 милиона људи од којих 9.600.000 као свој матерњи језик. Био је језик Инка. Према многим студијама, не ради се о једном језику, већ пре о породици језика, као што је на пример, кинески.
Кечуански језик | |
---|---|
Кечуа / Руна Сими | |
Етницитет | Кечуанци |
Географска распрострањеност | Широм централних Анда, укључујући Аргентину, Боливију, Колумбију, Еквадор, Перу, Чиле. |
Језичка класификација | Једна од светских примарних језичких породица |
Подподела |
|
ISO 639-1 | qu |
ISO 639-5 | qwe |
Глотолог | quec1387[1] |
Карта која приказује тренутну дистрибуцију кечуанских језика (пуна сива) и историјски опсег Империје Инка (засенчено) |