Историја позоришта
From Wikipedia, the free encyclopedia
Историја позоришта означава развој позоришта током око 2.500 година од његовог настанка. Иако су извођачки елементи присутни у сваком друштву, углавном се прави разлика између позоришта као ликовног облика и забаве и позоришних или извођачких елемената у осталим активностима. Историја позоришта се односи на настанак и каснији развој позоришта као аутономне дјелатности. Откад је класична Атина развила позориште као дио умјетности у 6. вијеку прије нове ере, позоришне традиције су расле у културама широм свијета.[1][2][3]
Историја савременог позоришта почела је од религијских церемонија у Старој Грчкој. Према Аристотелу позориште се развило из пеана, свјечаних пјесама у славу Диониса. На фестивалу у граду Дионисија организована су такмичења у трагедијама. Сваки писац је имао патрона и писао је тетралогију: три трагедије и сатирску игру. Писац је уједно био режисер, композитор и кореограф. Тетралогије су извођене у отвореном театру (израз амфитеатар у употребу су увели Римљани), а учествовали су само мушкарци. Они нису глумили, већ су представљали сами себе, а пратио их је хор који је рјецитовао или пјевао у славу грчких хероја. Глумци и хор су носили велике шарене маске, док су глумци носили и велику упадљиву одјећу. Већина драма је извођена само једном, анч награда најбољој представи додјељивана је патрону (продуценту) и писцу представе.
Револуцију у позоришту извршио је први познати прави глумац и теоретичар позоришта Теспид. Он је око 534. године п. н. е. увео систем у којем је глумац, протагониста, глумио све улоге. Драмски писац Есхил увео је другог глумца — антагонисту, а Софокле трећег. Из тог периода сачуван је само мали број позоришних дјела.