Историја архитектуре
From Wikipedia, the free encyclopedia
Историја архитектуре обухвата техничке, функционалне и естетске фазе развоја кроз историјске епохе од почетка развоја људског друштва до данас. Најстарији текст о тој грани људске дјелатности јест De Architectura латинског аутора Vitruvija, који каже да се архитектура заснива на складу и равнотежи три начела: лепоте (Venustas), чврстине (Firmitas) и корисности (Utilitas). Гране архитектуре су грађанска, религиозна, поморска, војна,[1] и пејзажна архитектура.[2][3]